Pelokinetički fitness - šta i zašto?

ŠTA?

Pelokinetički fitnes je model fizičkog vežbanja usmeren na istraživanje i razvijanje prirodnih ljudskih sklonosti za kretanje i baziran na zadovoljavanju autentične ljudske potrebe za pokretom. Od svojih najranijih dana, i kao pojednici i kao vrsta, upoznajemo svet oko nas i spoznajemo svoje mesto u njemu kroz telesno iskustvo bivstvovanja u okruženju i sudelovanja s njim. To međudejstvo ne bi trebalo da bude ograničeno veštačkim dimenzijama, pogotovo u smislu našeg rada sa sobom i na sebi.

Izvorno značenje reči fitness, kako ga je upotrebio čuveni bilog Čarls Darvin odnosi se na sposobnost organizma da se prilagodi životnoj sredini i dalje se uspešno razvija u njoj. Takvo prilagođavanje ne može se ostvariti tako što se biću uskraćuju neke od njegovih suštinskih potreba, jer u tom slučaju je na delu degenracija, a ne razvoj. Najbolje merilo nečijeg fizičkog razvoja je sposobnost da se osoba bez ustručavanja upusti u neku živahnu aktivnost i da u njoj uživa, bez bojazni od bolova, ukočenosti itd.

Sam termin pelokinetički je kovanica dvaju reči antičkog grčkog porekla:  pelo, sa značenjem "nastati, ostvariti se"; i kinesis, sa značenjem "pokret". Dakle, naš je cilj u punoj meri se ostvariti, tj. izraziti kroz pokret.

U tom smislu, veoma važan aspekt rada je odgovarajuća i stimulativna atmosfera u radu, bliska igri i nesputanom duhu ispitivanja i istraživanja. A to, priznaćete, stoji u kontrastu sa standardizovanim oblicima vežbanja u kojima se rad svodi na repetitivne i monotone pokrete sa jedinim ciljem da se vežbači oznoje i napinju. Ako vam je merilo uspešnosti treninga stepen zamora i/ili upale mišića sldećeg dana, onda ste na pogrešnom putu.

Ono čemu treba stremiti je ste visok stepen "pismenosti" u pokretu, jer sena taj način mogu "ispisivati" smislene i tečne rečenice, ili poezija tela. A jasno je da nema poezije pokreta bez odličnog vladanja jezikom tela.

ZAŠTO?

Nije nikakva novost da je većina ljudi danas pogođena nekima od negativnih aspekata modernog života; nedovoljno dinamičan, sedentarni način funkcionisanja na radnom mestu, u školi i kod kuće ima svoje posledice - fizička tegobe (najčešće bolna leđa i zglobovi), hroničan nedostatak energije, opadanje koncentracije, gubitak daha, krvni pritisak itd. Isto tako, nije nepoznato da su najčešći saveti u takvim slučajevima "krećite se više", "budite aktivniji" ili "bavite se sportom". Međutim, kako izabrati pravu aktivnost? Mnogi su doživeli da otpočnu neki vid organizovanog vežbanja, ali da im motivacija brzo opadne, ili rezultati ne budu odgovarajući.

Jedan od glavnih problema većine savremenih pristupa vežbanju sa grupama učesnika jeste nekakav bezličan model rada u kojem se vežbači nazivaju klijentima, ali se tretiraju kao roba, i to serijske proizvodnje. Pored toga, kao da nam u svakodnevnom životu, bilo profesionalnom ili privatnom, nije već dovoljno opterećivanja brojkama, normama, rokovima i sl, pa nam još i na treninzima nameću razne kvantifikacije u vidu propisanog broja serija, ponavljanja, rundi, pulsa, kilograma...

Povrh svega, sami pokreti koji se izvode su uglavnom mehanički, jednodimenzionalni, lišeni životnosti. Uvek su sredstvo u dostizanju nekakvog spoljašnjeg cilja (često maglovitog i nedovoljno jasnog), umesto da su ispunjeni osećajem zadovoljstva i unutrašnje radosti samog kretanja, tj. sami sebi svrha. Nije ni čudo što onda mnogi ljudi i pored želje da budu aktivniji ne mogu da nađu dovoljno unutrašnjeg motiva i u tome istraju.

 Ali rešenje postoji!

Ukoliko se oslobodimo percepcije fizičke aktivnosti kao nečega što je uvek nalik sportu, kao i prateće perspektive nadmetanja, dolazimo u mogućnost da vežbanje postane u pravom smislu te reči fizička kultura! Tada više nismo ograničeni tehničkim standardima i stereotipima o tome kako nešto mora da izgleda. Više nije važno koliko smo nešto uradili, brzo ili daleko, koliko puta i sa kolikim opterećenjem. Odjednom u prvi plan dolazi kvalitet pokreta i lični osećaj, doživljaj onoga ko vežba. Na taj način se budimo u sebi samima, i to što radimo prestaje da bude robovanje eksternim standardima, brojevima i tabelama, a postaje lični izraz - ispoljavanje unutrašnjeg stanja, razvoj urođenih kvaliteta i oslobađanje sopstvenih potencijala.

Za koga je pelokinetički fitnes? Za sve one kojima je:

• dosta nesuvislog ponavljanja besmislenih pokreta u imitaciji mašina;
• muka od preglasne muzike i trenera koji se nadvikuju s njom dok stalno broje;
• stalo do povratka svom prirodnom stanju telesne slobode i zdravlja;
• želja da u svom telu budu komforni ma gde se nalazili;
• cilj da rade na sebi, bez takmičenja sa drugima.

Ispravnost ovakvog pristupa je, između ostalog, potvrđena i naučno i kroz praksu (više o tome u drugim tekstovima), ali nije potrebno mnogo da biste se i sami uverili. Dođite na neki od naših treninga i probajte - doživljaj će biti rečitiji od bilo čega što čujete ili pročitate!